Summary (EN)
This book is the third in the collection of the series “Slovaks in Canada”. The two previous books – “The Slovaks in Canada through their own eyes” and ” Vojvodina Slovaks in Canada” presented the life of the Slovaks in Canada in general: their history, culture, religion, literature, media, folklore and sport. The book “The Religious Life of Slovaks in Canada” devoted 192 pages to a more detailed view on the history and present status of the religious life of Slovaks in Canada and its place within their lives overall.
In the first part, the representatives of the Catholic and Evangelical Churches from Slovakia present their overviews of religious life and the challenges faced by Slovaks in Canada.
The second part of the book gives a brief summary of the history of Slovaks in Canada, from the beginning to the present, through the perspective of their religious beliefs. Only a few of the first immigrants ever realized what uncertainty awaited them in the harsh conditions of Canada. The first Slovak communities in Esterhazy (Saskatchewan) or Coleman and Hillcrest (Alberta) did not have Slovak churches. The immigrants who lived in the vast prairies, northern territories or in other remote areas of Canada endured many years without and religious support. The only way for them to hear the word of God in Slovak was for them to buy land on which to build a church and then somehow find a Slovak priest to deliver the services in their own language. The historical overview explores the struggle of the Slovaks in Canada in the building and development of parishes and churches and how this was a prerequisite for the healthy development of the Slovak community. The lack of Slovak preachers, pastors or missionaries led to long periods of time in which the spiritual needs of the Slovaks went unfulfilled.
In Canada, as well as other countries where Slovaks emigrated, communities formed around the church or at least a religious association. This was how initially the Slovaks of the Roman Catholic religion established their parishes and Lutheran churches, their congregations. Greek Catholics were fewer, so they initially became part of the Ukrainian or other language parishes and began to build their own Slovak parishes in the early 1950s.
Ecumenical cooperation in Canada began to develop sooner than in the old country; because only small groups of Slovaks lived in various cities and settlements, they were forced to cooperate with others in presenting Slovak traditions, culture and Slovak interests in Canada. For example, they were allegorical cars at festivals, the most famous during the celebrations of the 1100th anniversary of the arrival of Cyril and Methodius in 1963 or the erection of the Slovak Cross at the Sanctuary of Canadian Martyrs in Midland, where pilgrimages were later organized.
Eventually, the Slovak community would have enough members to establish its own parish and try to build its own churches. This meant that at its pinnacle there were more than 20 Slovak churches throughout Canada, where the Word of God was preached in Slovak. It took almost 80 years from the first Slovaks’ arrival in Canada to reach this pinnacle. The golden age for Slovak Churches dated from the late 1950s to the mid-1970s, lasting about 25 years.
Roman Catholic parishes have been and still are the strongest denomination, because almost 85% of Slovaks in Canada are of the Roman Catholic faith. The book presents the development of Slovak parishes in the largest Canadian cities such as Montreal, Toronto-Mississauga, Hamilton, Windsor, Sarnia, Thunder Bay, Winnipeg and New Westminster. The oldest of them in Thunder Bay in 2008 celebrated its century and the local church has fifth generation Slovaks that participate in the Slovak Mass at least twice a year.
Slovak Evangelical Churches exist in Montreal, Toronto, Smithville, Kitchen, Kingsville, Windsor and Thunder Bay. Their existence is in jeopardy because older members are dying out and the new immigrants do not feel the need for religious services offered in Slovak Lutheran churches.
Slovak Greek Catholic parishes experienced their greatest boom in the 1950s when new churches were built in Montreal, Oshawa, Toronto, Markham, Hamilton, Welland and Windsor. In Lethbridge there is still a Slovak Greek Catholic parish, founded by Slovaks in 1923, but they never had a Slovak priest; to this day, it has always been a Ukrainian. Today’s status of Greek Catholic parishes is not favorable. In 2006, the most famous Slovak parish and church in Canada – Cathedral of the Transfiguration, known all over the world, was closed. It was built and financed by the Slovak entrepreneur Štefan Roman but, since his death, there has been no further support. In 2008, the parish in Welland and in 2009 the parish in Montreal were both closed.
The short chapter is also devoted to the smaller denominations – Baptist, Nazarene or the Christ’s Spiritual Church. These parishes have always had few members and very few own their own church. Similarly, to other churches, these parishes do not have a great survival prospects into the future because their members are dying out.
The book closes with the current status of the Slovak community in Canada. The Slovak language is disappearing from Slovak churches and in many cases even the churches themselves are disappearing. More than 60 Slovak communities relying on the missionary service of the Slovak Jesuits were left to themselves after their departure of the Jesuits from Canada in 1999. The new millennium has brought nothing good to the Slovak churches. The aging of the parishioners, the assimilation of their children and grandchildren, and the decreasing number of members of the Slovak parishes led to cities like Winnipeg, Sarnia, Windsor, Welland, Markham and Montreal being left without a Slovak church or parish. Churches and parishes in some cities are still alive, but only the Parish of Saints Cyril and Methodius in Mississauga, Ontario can be described as truly prosperous.
For the first time, the history of the religious life of Slovaks Canada has been summarized in one book. It does has not have a happy ending, but this is the history of the Slovaks in Canada.
Ondrej Miháľ
Torornto, Canada
Resumé (SK)
Táto kniha vychádza ako tretie dielo edície „Slováci v Kanade“. Predchádzajúce dve knihy „Slováci v Kanade svojimi očami“ a „Vojvodinskí Slováci v Kanade“ boli venované celkovému prehľadu života a pôsobenia Slovákov v Kanade, v rámci ktorého bola predstavená história, kultúra, náboženstvo, literatúra, média, folklór a šport Slovákov v Kanade. Kniha „Náboženský život Slovákov v Kanade“ poskytuje na 192 stranách podrobnejšie informácie o histórii a súčasnosti náboženského života Slovákov v Kanade a jeho celkovom na život Slovákov v Kanade
V prvej časti sa k danej téme vyjadrujú predstavitelia katolíckej a evanjelickej cirkvi a Matice slovenskej na Slovensku.
V druhej časti knihy je uvedené stručné zhrnutie histórie Slovákov v Kanade od počiatkov po súčasnosť. Len máloktorí z prvých prisťahovalcov si uvedomili, aká neistota ich čaká v drsných podmienkach Kanady. Prvé slovenské komunity v Esterházy (Saskatchewan) alebo v Coleman a Hillcrest (Alberta) nemali slovenské kostoly. Ak chceli počúvať slovo Božie po slovensky, museli si kúpiť pozemok, na ktorom si sami postavili vlastný kostol a potom nejakým spôsobom nájsť slovenského kňaza, Tí, čo žili v šírych prériách na severných územiach alebo v iných odľahlých končinách Kanady, nevideli kňaza dlhé roky. Z dejinného prehľadu vyplýva, že pre Slovákov v Kanade bolo budovanie a rozvoj farností či kostolov predpokladom zdravého vývoja slovenskej komunity. Nedostatok slovenských kazateľov, farárov či misionárov viedol k tomu, že počas dlhých období, boli duchovné potreby Slovákov neuspokojované. .
V Kanade rovnako, ako iných krajín kam Slováci emigrovali, sa komunity tvorili okolo kostola či aspoň náboženského spolku. To znamenalo, že Slováci rímskokatolíckeho vierovyznania si založili svoju farnosť a evanjelici svoju kongregáciu. Gréckokatolíkov bolo menej, preto sa spočiatku stávali súčasťou ukrajinskej alebo inojazyčnej farnosti a svoje vlastné farnosti si začali zakladať až začiatkom 50. rokov minulého storočia.
Ekumenická spolupráca sa v Kanade začala rozvíjať skôr a vo väčšej miere ako v starej vlasti, pretože v jednotlivých mestách a osadách žili len malé skupinky Slovákov, ktoré boli nútené spolupracovať pri prezentácii slovenských tradícií, kultúry a záujmov v Kanade. Boli to napríklad alegorické vozy na slávnostiach , medzi najznámejšie patrili oslavy 1100. výročia príchodu Cyrila a Metoda v roku 1963 či vztýčenie Slovenské kríža na vo svätyni kanadských mučeníkov v Midlande , kam sa neskôr organizovali púte.
Ale každá komunita, keď mala dostatočné členstvo, si napokon oficiálne založila svoju farnosť a snažila sa vybudovať vlastný kostol. To znamená, že v čase najväčšieho rozmachu existovalo po celej Kanade viac ako 20 slovenských kostolov, v ktorých sa kázalo po slovensky . Trvalo takmer 80 rokov od príchodu prvých Slovákov, kým sa dospelo k tomuto číslu. Zlaté obdobie sa datuje od konca päťdesiatych rokov do polovice sedemdesiatych rokov 20. storočia, trvalo teda okolo 25 rokov.
Rímskokatolícke farnosti boli a dodnes sú najsilnejšie, lebo takmer 85% Slovákov v Kanade je rímskokatolíckeho vierovyznania. V knihe sa prezentuje vývoj slovenských farností v najväčších kanadských mestách ako Montreal, Toronto-Mississauga, Hamilton, Windsor, Sarnia, Thunder Bay, Winnipeg a New Westminster. Najstaršia z nich v meste Thunder Bay v roku 2008 oslavovala svoju storočnicu a v miestnom kostole už 5. generácia Slovákov má možnosť aspoň dva razy za rok zúčastniť sa slovenskej omše.
Slovenské evanjelické zbory sú dodnes v Montreale, Toronte, Smithville, Kitchenere, Kingsville, Windsor e a Thunder Bay. Ich existencia je ohrozená , lebo starší členovia rýchlo vymierajú a noví prisťahovalci nemajú potrebu navštevovať slovenské kostoly.
Slovenské gréckokatolícke farnosti zažili svoj najväčší rozmach v 50. rokoch 20. storočia keď boli postavené nové kostoly v Montreale, Oshawe, Toronte, Markhame, Hamiltone, Wellande a Windsore. V Lethbridge dodnes existuje slovenská gréckokatolícka farnosť, ktorú založili Slováci v roku 1923, ale nikdy v nej nemali slovenského farára, bol to vždy Ukrajinec. Dnešný stav gréckokatolíckych farností nie je priaznivý. V roku 2006 bola zatvorená najslávnejšia slovenská farnosť a kostol v Kanade – Katedrála Premenenia Pána, známa po celom svete, na financovanie ktorej prispel známy slovenský podnikateľ Štefan Roman.. V roku 2008 ukončila svoju činnosť farnosť vo Wellande a v roku 2009 v Montreale. .
Krátka kapitola je venovaná aj menším cirkviam – Baptistom, Nazarénom či Cirkvi duchovnej. Tieto farnosti mali vždy málo členov a väčšinou nemajú vlastné kostoly. Podobne ako aj v iných cirkviach aj tieto farnosti nemajú veľkú perspektívu, lebo aj ich členovia vymierajú.
V knihe je uvedená aj súčasná situácia slovenskej komunity v Kanade. Slovenčina sa vytráca zo slovenských kostolov a v mnohých prípadoch zanikli i samotné kostoly. Vyše 60 slovenských komunít, ktoré sa spoliehali na misionárske služby slovenských jezuitov, bolo po ich odchode z Kanady v roku 1999 ponechaných samých na seba. Nové tisícročie neprinieslo pre slovenské kostoly nič dobré. Starnutie farníkov, asimilácia ich detí a vnúčat a klesajúci počet členov slovenských farností viedli k tomu, že mestá ako Winnipeg, Sarnia, Windsor, Welland, Markham a Montreal ostali bez slovenského kostola či farnosti. Kostoly a farnosti v niektorých mestách zatiaľ prežívajú, ale len Farnosť svätého Cyrila a svätého Metoda v Mississauge, Ontario môžeme označiť za naozaj prosperujúcu.
Prvýkrát bola do jednej knihy zhrnutá zaujímavá a smutná história náboženského života Slovákov Kanade. Nemá šťastný koniec, ale taká je história Slovákov v Kanade.
Ondrej Miháľ
Torornto, Kanada
Rezime (SR)
Ova knjiga je treće izdanje u ediciji „Slovaci u Kanadi“. Prethodne dve knjige „Slovaci u Kanadi svojim očima“ i „Vojvođanski Slovaci u Kanadi“ posvećene su celovitom pregledu života i rada Slovaka u Kanadi U njima je predstavljena istorija, kultura, vera, književnost, medije, folklor i sport Slovaka u Kanadi. Knjiga „Religijski život Slovaka u Kanadi“, koja broji 192 strane, pruža detaljne informacije o istoriji pobožnog života Slovaka u Kanadi, o njegovom uticaju na život tamošnjih Slovaka, te na njihov celokupan današnji život. U prvom delu knjige na datu temu govore predstavnici katoličke i evangeličke crkve i Matice slovačke u Slovačkoj.
Drugi deo knjige sažeto predstavlja istoriju Slovaka u Kanadi od njihovog dolaska do danas. Samo veoma mali broj prvih doseljenika je bio svestan nesigurnosti koja ih čeka u novim uslovima života u Kanadi. Prvi slovački doseljenici u Esterhazu (Saskatchewan) ili u Cileman i Hillcrest (Alberta) nisu imali svoje crkve. Ako su želeli slušati reči Božje na svom jeziku, morali su kupiti zemljište, sami izgraditi sopstvenu crkvu a potom i na neki način doći do slovačkog sveštenika. Oni koji su živeli u prerijama na severnim krajevima ili u drugim zabačenim delovima Kanade, nisu imali mogućnost sresti se sa sveštenikom dugi niz godina. Iz istorijskog pregleda se vidi da je za Slovake u Kanadi nastanak i razvoj verskih zajednica odnosno crkvi bila pretpostavka zdravog razvitka slovačke zajednice. Nedostatak slovačkih propovednika, sveštenika odnosno misionara doveo je do toga, da dugi niz godina duhovne potrebe Slovaka sa ovih prostora nisu bile zadovoljene.
U Kanadi, kao i u drugim zemljama u koje su emigrirali Slovaci, okupljali su se oko crkve odnosno verskih udruženja. Tako su Slovaci rimokatoličke ispovesti osnovali svoju versku zajednicu a evangeličke svoju kongregaciju. Grkokatolika je bilo manje, te su u početku bili deo ukrajinske ili druge jezičke zajednice a svoju vlastitu versku zajednicu su osnovali tek početkom 50-tih godina prošlog veka.
Ekumenska saradnja se u Kanadi počela razvijati pre i u većem obimu nego u starom zavičaju, jer su u pojedinim gradovima i naseljenim mestima živele male grupe Slovaka, koje su bile primorane sarađivati prilikom prezentacije slovačkih tradicija i kulture u Kanadi. Takve su bile napr. alegorične kočije na svečanostima kao što je proslava 1100-te godišnjice dolaska Ćirila i Metodija 1963. godine, podizanje slovačkog krsta na svetištu kanadskih mučenika u Midlandu 1949. godine, gde su kasnije organizovana hodočašća.
Svaka crkva, kada je stekla dovoljan broj članova i oficijalno je osnovala svoju versku zajednicu i ujedno nastojala sebi sagraditi vlastitu crkvu. To znači da je u vremenu najvećeg napretka u celoj Kanadi bilo više nego 20 slovačkih hramova u kojima su održavane službe Božje na slovačkom jeziku. Da bi se došlo do ovog broja bilo je potrebno da prođe skoro 80 godina od dolaska prvih Slovaka. Dakle zlatni period je trajao oko 25 godina i datira od kraja pedestih do polovine sedamdesetih godina 20. veka.
Rimokatoličke verske zajednice su bile i ostale i do dan danas najjače, jer skoro 85% Slovaka u Kanadi je rimokatoličke ispovesti. U knjizi je predstavljen razvoj slovačkih verskih zajednica u najvećim kanadskim krajevima oko Montreala, Toronta – Mississauga, Hamiltona, Windsora, Sarnia, Thunder Bay, Winnipeg i New Westminster. Najstarija od njih je u gradu Thunder Bay koja je 2008. godine proslavila svoju stogodišnjicu a u mesnom hramu već peta generacija Slovaka ima tu mogućnost da bar dva puta godišnje učestvuje na slovačkoj misi.
Slovačke evangeličke opštine se i danas nalaze u Montrealu, Torontu, Smitvillu, Kitcheneru, Kingsvillu, Windsoru i Thunder Bay. Njihovo postojanje je ugroženo, jer stariji članovi postepeno umiru a novi doseljenici nemaju potrebu odlaziti u slovačke hramove.
Slovačke grkokatoličke zajednice su doživele svoj najveći procvat pedestih godina 20. veka kada su izgrađene nove crkve u Montrealu, Oshawi, Torontu, Markhamu, Hamiltonu, Welandu i Windsoru. U Lethbridgu do danas postoji slovačka grkokatolička crkvena opština koju su 1923. godine osnovali Slovaci, ali nikad ovde nisu imali slovačkog sveštanika, već uvek je to bio Ukrajinac. A i današnje stanje grkokatoličkih opština nije najbolje. U 2006. godini zatvorena je najpoznatija slovačka crkva u Kanadi – Katedrala Preobraženje Gospoda, poznata po celom svetu, koju je finansirao i izgradio poznati slovački preduzetnik Štefan Roman. Sa svojom delatnošću je 2008. godine prestala i ckrva u Welandu a 2009. u Montrealu.
Kratak deo knjige je posvećen i manjim crkvama – baptistima, nazarenima odnosno Crkvi Svetog Duha. Ove verske zajednice su uvek imale mali broj članova i uglavnom nisu imale svoje hramove. Slično kao i u drugim crkvama i ove zajednice nemaju veliku perspektivu, jer i njihovi članovi izumiru. Danas postoje u okolini Windsora i Toronta.
U knjizi je navedena i savremena situacija slovačke zajednice u Kanadi. Slovački jezik nestaje iz slovačkih hramova a u dosta slučajeva prestali su sa radom i sami hramovi. Preko 60 slovačkih zajednica koje su se oslanjale na misionarske službe slovačkih Jezuita, nakon njihovog odlaska iz Kanade 1999. godine, ostavljene su same sebi. Nova epoha, kada se radi o slovačkim hramovima, nije donela ništa dobro. Starenje crkvenjaka, asimilacija njihove dece i unučadi, te sve manji broj članova slovačkih crkvenih opština dovelo je do toga, da su gradovi kao Winipeg, Sarnia, Windsor, Weland, Markam i Montreal ostali bez slovačkih hramova odnosno crkvenih opština. Crkve i crkvene opštine u nekim gradovima za sada preživljavaju a samo Crkva svetog Cirilija i svetog Metodija u Mississaugi, Ontario za sada prosperira.
Prvi put je jedna knjiga obuhvatila interesantnu i tužnu istoriju pobožnog života Slovaka u Kanadi. Njen kraj nije najsrećniji, ali takva je prošlost Slovaka u Kanadi.
Ondrej Mihalj
Toronto, Kanada
Résumé (FR)
Le présent livre est le troisième de la collection « Les Slovaques au Canada ». Les deux précédents – « Les Slovaques au Canada pas leur propres yeux » et « Les Slovaques de Vojvodine au Canada » présentaient la vie des Slovaques dans ce pays en général, leur histoire, culture, religion, littérature, médias, folklore et sport. Ce livre raconte sur ses 192 pages l’histoire et l’état actuel de différents cultes des Slovaques au Canada.
La Slovaquie est un pays où la tradition chrétienne joue depuis longtemps un rôle très important. Le peuple slovaque était toujours croyant et la religion faisait partie intégrale de la vie quotidienne des Slovaques. Au cours de son histoire, les Slovaques ont été souvent forcés à partir à l’étranger, surtout pour des raisons économiques et plus tard politiques. En général ils étaient pauvres et une des rares choses qui prenaient avec eux à l’étranger était la bible.
C’était aussi dans le cas du Canada. Les premiers immigrants slovaques, qui y sont arrivés dans la deuxième moitié du 19ème siècle, étaient souvent illettrés, sans argent, sans fortune, sans idée précise du Canada et de leur avenir dans ce pays. La vie de ces pionniers était très difficile, ils étaient obligés de vivre dans des régions lointaines et peu accueillants où plusieurs parmi eux ont trouvé la mort. Ils ne parlaient ni anglais ni français et c’était grâce à leur foi qu’ils étaient capables de survivre. Mais il n’y avait pas d’églises et de prêtres slovaques. Personne ne voulait et ne pouvait leur aider, sauf eux-mêmes. Alors depuis leur arrivée, ils cherchaient une solution comment satisfaire leurs besoins spirituels. Ils fréquentaient des églises d’autres nations slaves ou contactaient des paroisses slovaques déjà existantes aux Etats-Unis pour avoir au moins de temps en temps une messe slovaque.
Dans les communes et les villes où les Slovaque ont trouvé leur domicile, ils formaient des associations, dont l’objectif principal était une aide confraternelle. La vie sociale et culturelle a commencé à se développer au sein de ces organisations. Deux facteurs liaient leurs membres– la nationalité et la religion. Quand une communauté slovaque avait assez de membres et un peu d’argent, elle faisait tout pour avoir sa propre église. Ses membres organisaient des collectes pour acheter un terrain pour construire une église et pour payer l’hypothèque. Après, ils utilisaient tous les moyens pour avoir un prêtre slovaque. C’était souvent très dur, l’argent manquait et les prêtres slovaques se succédaient. Mais les croyants slovaques arrivaient toujours à affronter tous les défis et à surmonter tous les obstacles. L’âge d’or des églises slovaques au Canada durait de la fin des années cinquante jusqu’à la moitié des années soixante-dix. A cette époque à travers le Canada, plus de 20 paroisses slovaques étaient actives et utilisaient le slovaque comme la langue liturgique.
Le culte romain était et reste toujours le plus important. Plus de 85% de Slovaques au Canada font partie de l’église romaine. Notre livre présente l’histoire des paroisses romaines dans les plus grandes villes du Canada. On y trouve aussi l’histoire des églises d’autres cultes : évangélique, grecque- catholique et d’autres.
Le phénomène commun de toutes ces paroisses est leur disparition progressive. La génération de fondateurs et de bâtisseurs des églises est morte et leurs descendants se sont assimilés à son entourage. Ils sont devenus plus Canadiens et moins croyants. Ils n’ont plus besoin de la langue slovaque et de l’église pour survivre. C’est aussi le cas des immigrants récents. Ils sont assez riches, assez lettrés et maîtrisent bien l’anglais pour devenir sans problème une partie intégrale de la société canadienne. La plupart des églises slovaques sont fermées ou fréquentées par d’autres ethniques. C’est peut-être triste, mais logique, ainsi est l’histoire des Slovaques à l’étranger Ce livre retrace l’histoire de la vie religieuse des Slovaques au Canada, pour qu’elle ne se perde pas dans l’oubli. Il rend hommage à ceux, qui ont été à la naissance des églises et des paroisses, qui ont connu leur essor et qui ont fait tant pour les Slovaques non seulement au Canada.
Slovak folklore in Canada$45.00